U samom vrhu najbogatijih sajtova na svetu našli su se Google i Amazon, slede eBay, Yahoo, a Facebook je tek na desetom mestu. Amazon godišnje zaradi 34,2 milijarde dolara, Google 29,3, a Facebook 2 milijarde. Sajtovi koji najviše zarađuju su oni koji su i najpoznatiji. Uglavnom su u pitanju sajtovi za online kupovinu, društvene mreže ili pretraživači. Najjače kompanije u svetu poput Google-a i Amazon-a zarađuju neverovatne količine novca svake sekunde, a za njima ne zaostaju ni Yahoo, Facebook, eBay, ali i dosta drugih manjih sajtova.

---

Predstavljamo vam deset najbogatijih sajtova:

1. Amazon – 34.204.000.000 dolara (1084 dolara u sekundi)
Kompanija je osnovana 1994. godine, a danas ima preko 33.700 zaposlenih širom sveta. Amazon je danas najveća svetska online prodavnica, a u njegovoj ponudi možete pronaći sve “od igle do lokomotive”. Takođe, Amazon je na čelu i drugih velikih kompanija poput IMDb, Lovefilm, Zappos i Alexa.
2. Google – 29.321.000.000 dolara (929 dolara u sekundi)

Google ja najpoznatiji web pretraživač na svetu. Ono što ga čini popularnim je definitivno sposobnost da iznova i iznova kreira stvari koje preko noći postaju popularne poput njihove društvene mreže Google+. Pretraživač nudi i ogroman broj drugih servisa poput Gmail-a i Drive-a. Nastao je davne 1996. godine, a stvorili su ga Lari Pejdž i Sergej Brin.
3. eBay – 3.156.000.000 dolara (290 dolara u sekundi)
eBay je osnovan 1995. godine. Ovo je bez sumnje najbolja zamena za standardnu online kupovinu, jer korisnici mogu kupovati i prodavati stvari između sebe. Od osnivanja eBay je prisvojio 35 kompanija uključujući šest aukcijskih sajtova u Južnoj Koreji, Indiji, Francuskoj, Americi i Švedskoj. Interesantano je da je kompanija stečeni novac koristila da bi kupovali kompanije koje je kasnije prodavala i ostvarivala veći profit.
4. Yahoo – 6.324.000.000 ( 200 dolara u sekundi)
Kada se kaže Yahoo, često pomislimo na kompaniju koja je slična Google-u ali mnogo lošija. Bez obzira na to ona se nalazi na četvrtom mestu po količini zarađenog novca. Bavi se sličnim poslovima kao i Google ali ne toliko uspešno. Yahoo je u osnovan u martu 1995. godine i tokom svih ovih godina uspeo je da prisvoji su preko 60 drugih kompanija.
5. Alibaba – 5.557.600.000 (176 dolara u sekundi)
Alibaba je odličan sajt za biznismene. Povezuje uvoznike i izvoznike iz više od 240 zemalja na jedno mesto. Ovaj sajt se fokusira na olakšavanje trgovine između njihovih korisnika širom sveta. Sa preko 65 miliona registrovanih korisnika u više od 240 zemalja, sa preko 70 kancelarija širom sveta oni su jedan od lidera kada je u pitanju online trgovina.
6. ExpediaInc – 3.348.000.000 (106 dolara u sekundi)
Ovaj sajt je osnovan kao deo Microsoft-a 1996. godine. Sajt nudi širok izbor hotela, avio karti i turističkih aranžmana. U poslednjih nekoliko godina sajt je znatno povećao svoj prihod. 2008. godine Expedia je bila u top tri internet kompanija, i jedna od najboljih kompanija što se tiče menadžmenta. Danas je ovo najpopularniji sajt vezan za putovanja i organizovanje odmora na internetu.
7. Priceline – 3.072.240.000 (97 dolara u sekundi)
Sajt je specijalizovan za pronalaženje letova, hotela, iznajmljivanje automobila, odmora i krstarenja. Poznat je po tome što korisnici odrede koliko žele da plate neku uslugu i sami odrede lokaciju. Tačna lokacija hotela se ne zna dok uplata ne prođe i korisnik nema prava da otkaže rezervaciju. Ovo je veoma neobičan sistem ali za sada odlično funkcioniše.
8. AOL – 2.417.000.000 (77 dolara u sekundi)
Osnovan je davne 1991. godine pod nazivom America Online. Naziv je promenjen 2006. godine u AOL. Sajt je poznat po online softverskim paketima i u njegovo “zlatno doba” koristilo ga je preko 30 miliona ljudi širom sveta. Nažalost posle 2006. godine posao je značajno opao i danas kompanija dobija trećinu onoga što je nekada zarađivala. Problem je u softveru koji nije apdejtovan, kao i u visokoj ceni nekih servisa. Oni i  dalje dobijaju ogromne količine novca, ali iz godine u godinu sve lošije posluju.
9. NetFlix – 2.160.000.000 (68 dolara u sekundi)
Ovaj sajt je mlađi od ostalih na ovoj listi, osnovan je 1997 godine. NetFlix je baziran na pretplati koju korisnici plaćaju da bi gledali serije i iznajmljivali filmove. Trenutno popularnost ovog sajta raste širom seta. Svoju reputaciju stekli su zbog fiksne pretplate i mogućnosti iznajmljivanja više od jednog filma. NetFlix je prepoznao grešku kada je u pitanju industrija za iznajmljivanje filmova i to iskoristio.
10. Facebook – 2.000.000.000 (63 dolara u sekundi)

Ovo je najmlađi sajt na listi, osnovan je 2004. godine. Facebook je jedna od najpopularnijih društvenih mreža na svetu. Trenutno ima preko 750 miliona aktivnih korisnika, a njegov osnivač Mark Cukerberg je najmlađi milijarder na svetu. S obzirom da je konkurencija među društvenim mrežama sve jača, ostaje da vidimo da li će Facebook istrajati na vrhu. Što se tiče ostalih poznatijih kompanija na 13. mestu se nalazi Skype sa prihodom od 860.000.000 dolara (27 dolara u sekundi), dok je LinkedIn na 20. mestu sa prihodom od 215.200.000 dolara (7 dolara u sekundi). Na ovoj listi našli su se i manje poznati sajtovi kod nas, ali vrlo popularni širom sveta. Velika većina ovih sajtova inkasira milijarde i spada u najmoćnije svetske kompanije. Konkurencija je sve veća, pa nam ostaje samo da čekamo i vidimo ko će na kraju 2014. odneti titulu najbogatijeg sajta.

Preuzeto sa:(Telegraf.rs/Izvor: Incomediary.com) ,
web site : https://www.telegraf.rs

Posedovanje, skladištenje i prodaja ličnih podataka u poslednjih nekoliko decenija predstavljaju ozbiljan problem čak i u najuređenijim društvenim okruženjima na planeti. Ma koliko svako od nas ne bi voleo da svoje lične podatke (ili bar deo njih) deli sa drugima na bilo koji način procvat društvenih mreža, velike bankarske baze informacija, kao i baze podataka mobilnih operatera dovele su do toga da se do ličnih podataka brzo, lako i suviše jednostavno dolazi.

A ko poseduje naše lične podatke u najmanju ruku je dominantan i lako ih može zloupotrebiti za različite potrebe. To je bio razlog zbog koga je Evropska unija donela jednu od najkontraverznijih zakonskih regulativa – Opštu uredbu o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR), koja iz korena menja način poslovanja svih subjekata koji se bave prikupljanjem i obradom ličnih informacija.

---

Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) doneta je 2016 godine, međutim zbog neophodnog adaptacionog perioda njena primena kreće da važi od maja 2018 godine. Iako je sve manje-više u okviru uredbe jasno trenutna situacija na terenu u smislu uvođenja iste je katastrofalna. Prema istraživanjima kompanije Veritas s početka 2017. godine samo je 2 odsto ispitanika zaista prilagodilo svoj sistem poslovanja GDPR-u bez obzira što se 31 odsto preduzeća izjasnilo kako je u potpunosti spremmno za primenu GDPR-a. Ostali ili nisu spremni ili ne žele previše da se opterećuju ovom temom, ali to će se svakako promeniti jer EU već uveliko sprovodi sistem kažnjavanja za sve koji svoje poslovanje ne usklađuju sa GDPR propisima. Srbiju kao buduću članicu EU čeka ista situacija – primena GDPR-a je obavezna, a trenutno se radi na donošenju novog Zakona o zaštiti podataka koji će biti usklađen sa GDPR-om.

GDPR u biti zahteva od svih individua, institucija i organizacija koje na bilo koji način tretiraju lične podatke njihov popis, kategorizaciju i kodiranje svih informacija o korisnicima koji se definišu kao njihovi lični podaci – bilo koja kombinacija ličnih činjenica koja skupa posmatrano tačno određuje jednog pojedinca. To su, između ostalog, ime i prezime, podaci o lokaciji, fizički, fiziološki, genetski, mentalni, ekonomski, socijalni, kulturni ili bilo koji drugi faktori. Iznad svega, korisnici od kojih se informacije prikupljaju u svakom trenutku moraju da znaju u koje svrhe se to radi, kao i da daju (ili ne) svoju saglasnost. Svaka zloupotreba ili ugrožavanje informacija daju za pravo vlasniku prijavu kod nadležnih vlasti i zahtev za adekvatno sankcionisanje individua, institucija i organizacija koje su iste zloupotrebile. Kako bi se sve stavke GDPR-a maksimalno ispoštovale zakonodavci su odredili i postojanje nezavisnog državnog organa u svakoj zemlji članici koji će voditi računa o prijavama iz ove oblasti.

U Srbiji nas u organizaciji kompanije COMING – Computer Engineering uskoro očekuje skup na temu GDPR-a gde će centralna tema biti priča o tehnološkim rešenjima koja omogućavaju sprovođenje zahteva ove regulative u poslovnoj praksi.

Preuzeto sa: IT Blic ,
web site : https://www.blic.rs/it

Facebook je u februaru uveo šest reakcija kojima možete izraziti svoje mišljenje o nečijoj objavi, fotografiji ili bilo čemu što se pojavi na toj društvenoj mreži. Belgijska policija je sada upozorila građane da to ipak ne čine ako žele da sačuvaju svoju privatnost. Naime, policija tvrdi da Facebook na taj način prikuplja podatke o korisnicima kako bi znao kada im je najbolje prikazivati reklame, piše Independent. “Reakcije ne pomažu samo u tome da izrazite osećaje, nego pomažu i Facebook-u kako bi poboljšao efikasnost reklama na vašem profilu”, stoji u saoštenju policije.

---

Navode da to rade tako da Facebook uočava po vašim reakcijama kada ste dobre volje pa vam u to vreme prikazuje reklame na profilu. Kada smo dobre volje, automatski smo i otvoreniji i lakše prihvatamo oglašavanje. Ovo nije prva optužba protiv Facebook-ovih novih reakcija koje su uveli. Mnogi korisnici su od samog početka upozoravali da one uopšte nisu uvedene s ciljem bolje interakcije na društvenoj mreži, nego da bi oglašivači i kompanije lakše procenjivali što se korisnicima sviđa, a što ne te tako povećali zaradu od reklama.

Preuzeto sa: IT Vesti ,
web site : https://www.itvesti.info/

Elektronska prodaja na srpskim internet-portalima u 2014. bila je veća za 170 odsto nego godinu ranije, objavila je danas informatička kompanija Aseko SEE (Asseco).

“Tokom 2014. godine obavljeno je ukupno 503.687 elektronskih transakcija, u poređenju sa 2013. godinom kada je obavljeno 186.701 transakcija”, precizirao je predstavnik te kompanije Branislav Popović. Prema njegovim rečima, veliki porast prodaje od 170 odsto u prošloj godini može da se posmatra iz ugla niske polazne tačke, ali može da se smatra pokazateljem ozbiljnog rasta domaće elektronske trgovine.

Kako je saopštio Aseko SEE, pozivajući se na istraživanje tržišta koje je u Srbiji sprovela kompanija International Data Corporation (IDC), vrednost IT tržišta u Srbiji u 2014. godini iznosila je 147.56 miliona američkih dolara, uz rast od 9,6 odsto.U 2015. godini, kako ističe ta svetska kompanja, predviđen je rast IT tržišta od 8,9 odsto. Asseco SEE d.o.o. BEOGRAD pod tim imenom u Srbiji posluje od 2009. godine, a njegovi stručnjaci razvijaju softver koji se primenjuje u Srbiji i 25 zemalja sveta.

Preuzeto sa: IT Vesti ,
web site : https://www.itvesti.info/

Jedan od najpopularnijih torrenta sa preko 125 miliona korisnika svakog meseca kreće sa prikazivanjem reklama u sklopu sledeće verzije koja izlazi kroz nekoliko nedelja.
Novi torrent dolazi sa popravljenim bugovima, poboljšanim performansama i mogućnostima, ali i reklamama. Novi uTorrent će na vrhu liste s torrentima koji se seedaju ili downloadaju prikazivati razne oglase za preporučene torrente. Najviše će se reklamirati sadržaji vezani uz filmove, igre, muziku i softver. Trenutno uTorrent zarađuje između 15 i 20 miliona dolara godišnje zahvaljujući toolbaru za web preglednike koji se korisnicima instalira prilikom instalacije uTorrenta.
Međutim, vlasnici očito žele još povećati svoju zaradu ubacivanjem oglasa u softver. Također oglase neće biti moguće ugasiti jer će svako gašenje oglasa dovesti do otvaranja novog što bi mnogim korisnicima moglo zasmetati. Osim za reklame prostor će se iskoristiti i za prikazivanje različitih novosti, npr. nadogradnji aplikacije. Za sve one koji ne žele reklame preostaje jedino korištenje starijih verzija torrenta.

Preuzeto sa: IT Vesti ,
web site : https://www.itvesti.info/