Dok je u proteklih nekoliko godina konsolidacija bila ime igre, sada možemo videti jasan trend povećanja broja IT uređaja u kompanijama. Pored tradicionalnih računara, sve više zaposlenih koristi mobilne uređaje kao što su noutbukovi, smart telefoni i tablet uređaji. Broj IT uređaja u korporacijama konstantno raste. U isto vreme, IT odeljenja bivaju unapređena administratorima koji uz svakodnevne dužnosti upravljaju i brojnim projektima. Kombinovanjem menadžmenta i bezbednosnih softvera možemo sve učiniti mogućim.
Bilo da kompanija koristi politiku „Bring Your Own Device” ili ne, zaposleni danas koriste više IT uređaja nego ikada ranije. Prema istraživanju kompanije Kaspersky Lab koje obuhvata 3300 kompanija širom sveta, skoro 80 odsto kompanija očekuje da će zaposleni koristiti više IT uređaja tokom naredne godine. Oko 44 odsto očekuju do 10 odsto više uređaja; 27 odsto očekuje rast od 10 do više od 50 odsto, a 8 odsto anketiranih kompanija očekuje ogroman porast od više od 50 odsto. Dodatnih 16 odsto kompanija očekuje da će broj njihovih uređaja ostati nepromenjen, dok samo 4 odsto pretpostavlja da će korišćenje IT uređaja biti manje tokom naredne godine. Nesumljivo, administratori shvataju da to znači više posla za njih, jer svi ovi dodatni uređaji ne samo da moraju biti pokrenuti već ih treba i priključiti korporativnim bezbednosnim strategijama.
Samo u retkim slučajevima se dešava da dodavanje IT uređaja znači uspostavljanje više radnih stanica. U većini slučajeva, uređaji koji su korišćeni jesu laptopovi, tableti ili smart telefoni. Pošto se oni mogu koristiti ne samo na stolovima zaposlenih, već i na putu, u prostorijama klijenata i kod kuće, oni postavljaju dodatne zahteve kada je u pitanju IT sigurnost. U slučaju da nešto krene naopako, administratori često moraju da obezbede pomoć na daljinu. Samo mali procenat uređaja za koje su administratori odgovorni nalaze se zapravo unutar kompanije. Ostatak može biti razbacan po čitavom svetu. Pre nekoliko godina, samo su se globalne kompanije sa više filijala u različitim zemljama suočavale sa ovim problemima. Danas su, međutim, čak i mala i srednja preduzeća, i to možda u najvećoj meri, pogođena njima.

Iako preduzeća koja pripadaju toj kategoriji, što je prilično uobičajeno, smatraju da su rešenja koja nude menadžeri velikih kompanija previše složena, ne bi trebalo da dozvole da im izmakne kontrola nad njihovim uređajima. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da samo mali broj kompanija povećava svoje IT budžete. Gledajući razvoj ljudskih resursa za IT administratore vidimo da rezovi bivaju pravljeni na više polja.

Dok je u 2011. godini 24 odsto preduzeća obuhvaćenih istraživanjem kompanije Kaspersky Lab zapošljavalo 250 (ili više) IT radnika, u 2012. ova cifra iznosi samo 15 odsto. Ovakva konsolidacija utiče na kompanije svih veličina, što zanči da sve manji i manji broj zaposlenih mora da učini da sve veći broji IT urađaja radi glatko i sigurno. Kako bi sprečili da se ova situacija pretvori u pravu katastrofu za kompanije, IT administratori moraju da budu produktivniji.

Pojam „system management” ima tendenciju da zaplaši administratore, jer mnogi pretpostavljaju da se odnosi na kompleksne i pretrpane softvere za velika preduzeća. Međutim, to ne mora uvek da bude tačno. Savršeno rešenje za mala i srednja preduzeća kombinuje menadžment uređaja i najnovije tehnologije u polju sigurnosti a odlikuje ga jedinstveni interfejs kako bi omogućio menadžment radnih stanica, laptopova i smart telefona. To je rešenje koje omogućava administratorima da podese sigurnosne konfiguracije uređaja direktno sa ovog interfejsa, kada primenjuju pečeve ili proveravaju obaveštenja o štetnim softverima. Takav softver bi trebao da pruži podršku administratorima obezbeđujući automatizaciju i šablone.

Preuzeto sa: IT Vesti ,
web site : https://www.itvesti.info/

Googleu je odobren patent za tehnologiju automatskog prepoznavanja predmeta iz video sadržaja (‘automatic large scale video object recognition’) koji bi mogao da povede novu revoluciju u pretraživanju video i foto sadržaja na internetu. Radi se o tehnologiji koja do neverovatnih detalja prepoznaje najrazličitije stvari, od spomenika i semafora do mačaka i zastava, i to čak tačne zemlje koju neka zastava predstavlja. Ljudsko oko i mozak bez problema katalogizuju bilo koji predmet, no za kompjutere je taj zadatak mnogo teži . Pomoću oblika predmeta, boje i konteksta, Google će sada moći to da učini i ‘taguje’ sve što se vidi u nekom videu. Npr., ako ste se slikali ili snimili filmić ispred Big Bena i onda taj sadržaj postavili na Google, bez da vi sami unosite bilo kakve podatke Google će uz vaš sadržaj dodati tagove ‘Big Ben’ i ‘London’. Pretraživački div najavio je da će za početak u svoj katalog uneti 50,000 predmeta koji će se automatski prepoznavati. Zbog sve brojnijih androida i hiljada sati sadržaja koji se dnevno postave na YouTube, ali i Google Goggles naočara koji u realnom vremenu mogu na internetu projektovati sliku onoga što korisnik u danom trenutku gleda, Google već ima svoje oči širom sveta. No pomoću ove tehnologije po prvi puta će ‘razumeti’ što vidi.

Aktivisti za građanska prava prigovaraju da Google već ionako narušava privatnost korisnika jer poseduje enormne količine sadržaja za koje mnogi korisnici verovatno niti ne znaju da ga poseduje. Takav je slučaj npr. s Google Street Viewom , koji je namenjen izradi panoramskih prikaza javnih mesta, no kamera koja u tu svrhu snima po ulicama širom sveta nužno beleži i prizore čiji akteri sigurno ne bi želeli da se javno prikazuju.

Pomoću ove nove tehnologije Google će početi da zadire još dublje u privatne živote korisnika, upozoravaju organizacije za građanska prava, jer će se na internetu, možda bez vašeg znanja, naći inormacije o tome kakav auto vozite, imate li kućne ljubimce, gde ste bili u nekom trenutku i slično. Zato napominju da Google nikako ne bi smio ‘tagovati’ sadržaje za koje mu korisnici to izričito ne dopuste.

Preuzeto sa: IT Blic ,
web site : https://www.blic.rs/it

Prvi superkompjuter nalazi se na Institutu za fiziku. Ima ukupno 2.500 procesora najnovije generacije organizovanih u 220 nodova različite namene, sa preko četiri terabajta RAM-a, 106 Tesla grafičkih kartica i ukupnom procesorskom snagom od preko 110 teraflopsa .
Na Institutu za fiziku danas je pušteno u rad superračunarsko postrojenje HP Paradox IV, čija instalacija omogućava višestruko povećanje resursa i računarske snage raspoložive istraživačima, kao i povećanje njihove međunarodne kompetitivnosti, kako u istraživanju, tako i u razvoju.
HP Paradox IV je postrojenje integrisano u sve regionalne i pan-evropske superračunarske infrastrukture, a ovom instalacijom laboratorija na Institutu za fiziku postaje vodeća u jugoistočnoj Evropi, imajući u vidu da je opremljena postrojenjem računara visokih performansi najnovije generacije.

---

Superračunarski klaster predstavlja integrisano, vodom hlađeno postrojenje, sa ukupno 2.500 procesora najnovije generacije organizovanih u 220 nodova različite namene, sa preko četiri terabajta RAM-a, 106 Tesla grafičkih kartica i ukupnom procesorskom snagom od preko 110 teraflopsa.

Klaster je ujedno i postrojenje za masivno skladištenje digitalnih podataka sa ukupnim kapacitetom od 200 terabajta.Prema rečima direktora kompanije HP Miloša Ðurkovića, ovo je istorijski trenutak za srpsku nauku jer nabavkom super kompjutera Srbija stupa na svetsku mapu zemalja sa ovim tehnologijama.Primena ovih računara je velika ne samo u nauci nego i u privredi, za dalji razvoj istraživanja i napredak, rekao je on i dodao da Srbija sada ima šanse da postane regionalni centar u superkompjutingu.Osnovna ideja ovog projekta je brži razvoj superračunarstva u Srbiji i regionu.Korisnici iz akademske zajednice Srbije mogu pristupiti Paradoxu IV kroz Nacionalnu Grid infrastrukturu Aegis, a korićenjem superračunarske mreže pristup imaju i istraživači širom Evrope.Instalacija Paradox-a omogućava višestruko povećanje resursa i računarske snage raspoložive istraživačima i na ključan način povećava njihovu međunarodnu kompetitivnost, kako u istraživanju, tako i u razvoju.

Preuzeto sa: IT Vesti ,
web site : https://www.itvesti.info/

Eksperti za preživljavanje Ber Grils, Ed Staford i Geri Hamfri, majstori iluzije Dajnamo i Ben Erl, kao i poznate ličnosti poput Patrika Dempsija ili Kala Pena su samo neki od učesnika uzbudljivih programa koji će biti premijerno prikazani ove jeseni na kanalu Discovery Channel. Sa preko 10 novih emisija u septembru, oktobru i novembru, uključujući i nove sezone već popularnih serija, na kanalu Discovery Channel biće prikazane najrazličitije kombinacije žanrova – od opstanka, preko magije do popularne nauke, inženjerstva ili zanimljivih supkultura.

Jesenja šema obuhvata nove emisije kao što su Ber Grils – Pakao preživljavanja, Pronalazački duh, Nerazjašnjeni slučajevi, Preživljavanje – Goli i uplašeni, Ed Staford: Na pustom ostrvu, Automobilom kroz divljinu ili Get Out Alive with Bear Grylls (prevod naslova još uvek nije potvrđen) kao i nova sezona omiljene serije Dajnamo, čudesni mađioničar.

---

Aleksandra Tiganas, direktor kanala za Jugoistočnu Evropu, Discovery Networks CEEMEA, osvrnula se na jesenju programsku šemu: „Ove godine kompanija Discovery Networks će uložiti oko 1,5milijardi dolara na globalnom nivou u novitete na našim kanalima. Kada je u pitanju Discovery Channel, to će omogućiti prikazivanje veoma zahtevnih produkcija ove jeseni, uključujući i dve potpuno nove emisije sa Berom Grilsom, najnoviju sezonu serijala Dajnamo, čudesni mađioničar ili fenomenalnu seriju Road to Le Mans (prevod naslova još uvek nije potvrđen) u kojoj glumi Patrik Dempsi. Radi se o 10 novih programa svakog meseca i najrazličitijim žanrovima koji će se sigurno dopasti našoj publici.”

Ovo su neke od najboljih emisija koje će gledaoci moći da gledaju na kanalu Discovery Channel ove jeseni, u udarnim terminima svakog dana:

Dajnamo, čudesni mađioničar (3. sezona) – od 15. septembra, svake nedelje u 21.00h Najoriginalniji britanski mađioničar u nekoliko poslednjih decenija vraća se sa najnovijom sezonom serije Dajnamo, čudesni mađioničar, prepunom svežih zapanjujućih trikova i brojnim slavnim imenima kao gostima. Dajnamo smešta svoje avanture na izvanredne nove lokacije širom sveta, dok posećuje Njujork, Južnu Afriku, Ibicu i Veliku Britaniju.

Ber Grils – Pakao preživljavanja – od 7. oktobra, svakog ponedeljka u 21.00h

Od padobrana koji se ne otvaraju do kanapa za bandži koji pucaju, od napada slonova do kvarova na ringišpilima – svaka epizoda serije Ber Grils – Pakao preživljavanja pokazuje neverovatne snimke slučajeva preživljavanja od kojih ćete se naježiti. Ber će zajedno sa timom stručnjaka iz raznih oblasti istražiti sam kontekst priče i tačno objasniti kako su ovi neverovatni podvizi mogli da se dogode.

Get Out Alive with Bear Grylls – premijera u novembru

Ovo je takmičarska avanturistička serija sa velikim izazovima. Grils je voditelj ekstremnog neprekidnog preživljavanja koje stavlja deset parova na test kakav nisu mogli ni da zamisle. Oni se upuštaju u opasne poduhvate u dramatičnom predelu novozelandskog Južnog ostrva koje ne prašta greške, a njihova misija je trostruka: da prežive u divljini, da rade u grupi i da izbegnu izbacivanje.

Road to Le Mans – premijera u novembru

Patrik Dempsi je odlučio da u četvorodelnom dokumentarnom serijalu predstavi priču o svom povratku na trku „Le Mans za 24 sata” 2013. godine. Dana 17. marta u Sebringu, uoči prvog kruga FIA svetskog prvenstva u izdržljivosti, vozač, glumac i vlasnik tima najavio je svoju nameru da se vrati u La Sart. On je 2009. godine završio na devetom mestu u nekadašnjoj kategoriji LM GT2, vozeći Ferrari F430 GT. Pošto je ostavio svoj trag sa planetarno popularnom televizijskom serijom „Uvod u anatomiju” kao dr Derek Šepard, Patrik Dempsi će pokazati svoju strast prema moto trkama u novom dokumentarcu o svom životu tokom priprema za trku „24 Hours 2013″.

Pronalazački duh – od 6. septembra, svakog petka u 21.00h
Kal Pen, holivudski glumac i producent poznat po svojoj ulozi u seriji Dr House, domaćin je naizgled nemogućeg inženjerskog izazova za grupu mladih pametnih takmičara, koji rešavajući zadatke pokazuju ko će od njih biti sledeći veliki američki inovator. Na osnovu logike i kreativnosti, stručni žiri će odlučiti ko je tvorac najrevolucionarnijeg inženjerskog projekta koji će dobiti veliku nagradu ovog takmičenja.

Nerazjašnjeni slučajevi – od 18. septembra, svake srede u 22.00h

Od misterioznih nestanaka i NLO susreta, do neidentifikovanih predatora oštrih zuba i ukletih objekata, serija Nerazjašnjeni slučajevi istražuje stvarne, neobjašnjive pojave koje zbunjuju naučnike i inspirišu pojavu legendi. Serija vodi gledaoce na uzbudljivo putovanje kroz neke od najšokantnijih i najzanimljivijih priča ikada ispričanih. U bizarnom svetu Nerazjašnjenih slučajeva, ali svetu punom činjenica, gledaoci će otkriti da traženje objašnjenja često dovodi do neiscrpnih pitanja o nepoznatom i neobjašnjivom.

Preživljavanje – goli i uplašeni – od 5. septembra, četvrtkom u 22h

Emisija Preživljavanje – goli i uplašeni podiže koncept opstanka najjačih na novi nivo. Svake nedelje gledaćemo dvoje potpunih stranaca, jednog čoveka i jednu ženu, napuštene u jednom od najsurovijih klimatskih okruženja. Svaki par biće ostavljen bez ičega, bez vode, bez hrane i bez odeće. Da li će ovo biti preveliki izazov za njih?

U svom svetu – od 4. oktobra, petkom u 22h

Ova serija prikazuje ljude sa čudnim navikama koje se razlikuju od uobičajenog načina ponašanja. Razotkrivajući neobične i nezamislive aktivnosti običnih ljudi ili ponašanje koje se smatra tabuom, gledaoci će shvatiti zašto su neke stvari neprihvatljive. U prvoj epizodi putujemo u SAD gde je čovek mumija opsednut supkulturom mumifikacije. Australija je sledeća stanica na kojoj ćemo upoznati devojku-ponija u epizodi o ženi koja je provela polovinu svog života izigravajući ponija, nakon čega odlazimo u Veliku Britaniju gde jedan čovek veruje da je reinkarnacija kralja Artura! I baš kada pomislite da stvari ne mogu biti čudnije, konačna destinacija u Meksiku otkriva zajednicu poznatu pod imenom krznaši, u kojoj svi uživaju da se oblače u kostime krznenih životinja i ispolje svoju drugu antropomorfnu ličnost.

Ed Staford: na pustom ostrvu – od 15. oktobra, utorkom u 21h

Nasukan, go i sam na pustom ostrvu jugoistočno od Fidžija, Ed Staford će pokušati da izdrži fizički i psihički izazov i preživi 60 dana na ostrvu. Ed će morati da upotrebi svoj zdrav razum i sve što ovo pusto osrvo ima da ponudi kako bi pronašao hranu, vodu, odeću, sklonište i sve ostalo što će ga održati u životu dok je zarobljen na ostrvu.

Automobilom kroz divljinu – od 15. oktobra, utorkom u 22h

Bivši operativac Britanskih specijalnih snaga Geri Hamfri i američki zaljubljenik u automobile Bil Vu zajedno sa svojim omiljenim terenskim vozilom Rubi vraćaju se na male ekrane u emisiji Automobilom kroz divljinu. Oni pomeraju granice u pokušaju da stignu na najudaljenija mesta do kojih niko pre njih nije išao kolima. Gledaćemo kako osvajaju meksičke Sijera Huarez planine na 1800 metara nadmorske visine, prateći stazu američkih urođenika koja vodi do svete stene zvane Nebeska platforma.

Preuzeto sa: IT Vesti ,
web site : https://www.itvesti.info/

TEHNOLOGIJA ZA PREPOZNAVANJE LICA je do te mere raširena na savremenim fotoaparatima ili kamerama, odnosno pametnim telefonima sa ugrađenim kamerama, da se pojedini članovi američkog Senata zalažu da se njena upotreba reguliše zakonom.
Primera radi, senator Al Franken, predsednik podkomiteta za zaštitu privatnosti, koji deluje u okviru senatskog pravnog komiteta, založio se za donošenje zakona koji bi regulusao način na koji državne agencije i ustanove, ali i privatne kompanije u SAD koriste informacije prikupljene pomoću tehnologije za prepoznavanje lica. “Naše osnovno pravo je da imamo kontrolu nad našim privatnim podacima”, izjavio je senator Franken, koji je posebno istakao američki Savezni istražni biro (FBI) i kompaniju Facebook, kao one koji bi morali da vode računa o podacima koje prikupljaju.
Trenutno, u američkom zakonodavstvu ne postoje propisi koji regulišu upotrebu podataka prikupljenih tehnologijom za prepoznavanje lica. FBI i američki Sekretarijat za bezbednost zemlje (Department of Homeland Security) imaju ogromne baze sa biometrijskim podacima u koje iz dana u dan dodaju i podatke prikupljene tehnologijom za prepoznavanje lica. Sa druge strane, na Facebooku se prema nekim podacima svakog dana postavi oko 300 miliona fotografija, od kojih mnoge sadrže podatke o osobama koje se nalaze na snimcima. “Mnogi Amerikanci čak ni ne znaju da se slike njihovih lica već nalaze u nekoj bazi podataka”, ističe senator Franken.
Predstavnici FBI-ja su u komentaru ovih predloga američkih zakonodavaca naveli da ta agencija koristi isključivo baze sa fotografijama osoba koje su nekada bile uhapšene, dok se slike onih stanovnika SAD koji nikada nisu došli u sukob sa zakonom ne nalaze u bazama agencije .

Preuzeto sa: IT Vesti ,
web site : https://www.itvesti.info/