Posedovanje, skladištenje i prodaja ličnih podataka u poslednjih nekoliko decenija predstavljaju ozbiljan problem čak i u najuređenijim društvenim okruženjima na planeti. Ma koliko svako od nas ne bi voleo da svoje lične podatke (ili bar deo njih) deli sa drugima na bilo koji način procvat društvenih mreža, velike bankarske baze informacija, kao i baze podataka mobilnih operatera dovele su do toga da se do ličnih podataka brzo, lako i suviše jednostavno dolazi.

A ko poseduje naše lične podatke u najmanju ruku je dominantan i lako ih može zloupotrebiti za različite potrebe. To je bio razlog zbog koga je Evropska unija donela jednu od najkontraverznijih zakonskih regulativa – Opštu uredbu o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR), koja iz korena menja način poslovanja svih subjekata koji se bave prikupljanjem i obradom ličnih informacija.

---

Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) doneta je 2016 godine, međutim zbog neophodnog adaptacionog perioda njena primena kreće da važi od maja 2018 godine. Iako je sve manje-više u okviru uredbe jasno trenutna situacija na terenu u smislu uvođenja iste je katastrofalna. Prema istraživanjima kompanije Veritas s početka 2017. godine samo je 2 odsto ispitanika zaista prilagodilo svoj sistem poslovanja GDPR-u bez obzira što se 31 odsto preduzeća izjasnilo kako je u potpunosti spremmno za primenu GDPR-a. Ostali ili nisu spremni ili ne žele previše da se opterećuju ovom temom, ali to će se svakako promeniti jer EU već uveliko sprovodi sistem kažnjavanja za sve koji svoje poslovanje ne usklađuju sa GDPR propisima. Srbiju kao buduću članicu EU čeka ista situacija – primena GDPR-a je obavezna, a trenutno se radi na donošenju novog Zakona o zaštiti podataka koji će biti usklađen sa GDPR-om.

GDPR u biti zahteva od svih individua, institucija i organizacija koje na bilo koji način tretiraju lične podatke njihov popis, kategorizaciju i kodiranje svih informacija o korisnicima koji se definišu kao njihovi lični podaci – bilo koja kombinacija ličnih činjenica koja skupa posmatrano tačno određuje jednog pojedinca. To su, između ostalog, ime i prezime, podaci o lokaciji, fizički, fiziološki, genetski, mentalni, ekonomski, socijalni, kulturni ili bilo koji drugi faktori. Iznad svega, korisnici od kojih se informacije prikupljaju u svakom trenutku moraju da znaju u koje svrhe se to radi, kao i da daju (ili ne) svoju saglasnost. Svaka zloupotreba ili ugrožavanje informacija daju za pravo vlasniku prijavu kod nadležnih vlasti i zahtev za adekvatno sankcionisanje individua, institucija i organizacija koje su iste zloupotrebile. Kako bi se sve stavke GDPR-a maksimalno ispoštovale zakonodavci su odredili i postojanje nezavisnog državnog organa u svakoj zemlji članici koji će voditi računa o prijavama iz ove oblasti.

U Srbiji nas u organizaciji kompanije COMING – Computer Engineering uskoro očekuje skup na temu GDPR-a gde će centralna tema biti priča o tehnološkim rešenjima koja omogućavaju sprovođenje zahteva ove regulative u poslovnoj praksi.

Preuzeto sa: IT Blic ,
web site : https://www.blic.rs/it

Facebook je u februaru uveo šest reakcija kojima možete izraziti svoje mišljenje o nečijoj objavi, fotografiji ili bilo čemu što se pojavi na toj društvenoj mreži. Belgijska policija je sada upozorila građane da to ipak ne čine ako žele da sačuvaju svoju privatnost. Naime, policija tvrdi da Facebook na taj način prikuplja podatke o korisnicima kako bi znao kada im je najbolje prikazivati reklame, piše Independent. “Reakcije ne pomažu samo u tome da izrazite osećaje, nego pomažu i Facebook-u kako bi poboljšao efikasnost reklama na vašem profilu”, stoji u saoštenju policije.

---

Navode da to rade tako da Facebook uočava po vašim reakcijama kada ste dobre volje pa vam u to vreme prikazuje reklame na profilu. Kada smo dobre volje, automatski smo i otvoreniji i lakše prihvatamo oglašavanje. Ovo nije prva optužba protiv Facebook-ovih novih reakcija koje su uveli. Mnogi korisnici su od samog početka upozoravali da one uopšte nisu uvedene s ciljem bolje interakcije na društvenoj mreži, nego da bi oglašivači i kompanije lakše procenjivali što se korisnicima sviđa, a što ne te tako povećali zaradu od reklama.

Preuzeto sa: IT Vesti ,
web site : https://www.itvesti.info/

Elektronska prodaja na srpskim internet-portalima u 2014. bila je veća za 170 odsto nego godinu ranije, objavila je danas informatička kompanija Aseko SEE (Asseco).

“Tokom 2014. godine obavljeno je ukupno 503.687 elektronskih transakcija, u poređenju sa 2013. godinom kada je obavljeno 186.701 transakcija”, precizirao je predstavnik te kompanije Branislav Popović. Prema njegovim rečima, veliki porast prodaje od 170 odsto u prošloj godini može da se posmatra iz ugla niske polazne tačke, ali može da se smatra pokazateljem ozbiljnog rasta domaće elektronske trgovine.

Kako je saopštio Aseko SEE, pozivajući se na istraživanje tržišta koje je u Srbiji sprovela kompanija International Data Corporation (IDC), vrednost IT tržišta u Srbiji u 2014. godini iznosila je 147.56 miliona američkih dolara, uz rast od 9,6 odsto.U 2015. godini, kako ističe ta svetska kompanja, predviđen je rast IT tržišta od 8,9 odsto. Asseco SEE d.o.o. BEOGRAD pod tim imenom u Srbiji posluje od 2009. godine, a njegovi stručnjaci razvijaju softver koji se primenjuje u Srbiji i 25 zemalja sveta.

Preuzeto sa: IT Vesti ,
web site : https://www.itvesti.info/

Jedan od najpopularnijih torrenta sa preko 125 miliona korisnika svakog meseca kreće sa prikazivanjem reklama u sklopu sledeće verzije koja izlazi kroz nekoliko nedelja.
Novi torrent dolazi sa popravljenim bugovima, poboljšanim performansama i mogućnostima, ali i reklamama. Novi uTorrent će na vrhu liste s torrentima koji se seedaju ili downloadaju prikazivati razne oglase za preporučene torrente. Najviše će se reklamirati sadržaji vezani uz filmove, igre, muziku i softver. Trenutno uTorrent zarađuje između 15 i 20 miliona dolara godišnje zahvaljujući toolbaru za web preglednike koji se korisnicima instalira prilikom instalacije uTorrenta.
Međutim, vlasnici očito žele još povećati svoju zaradu ubacivanjem oglasa u softver. Također oglase neće biti moguće ugasiti jer će svako gašenje oglasa dovesti do otvaranja novog što bi mnogim korisnicima moglo zasmetati. Osim za reklame prostor će se iskoristiti i za prikazivanje različitih novosti, npr. nadogradnji aplikacije. Za sve one koji ne žele reklame preostaje jedino korištenje starijih verzija torrenta.

Preuzeto sa: IT Vesti ,
web site : https://www.itvesti.info/

Samsung Electronic predstavio je na ovogodišnjem sajmu potrošačke elektronike IFA u Berlinu prvi zakrivljeni UHD televizor, kao i OLED televizor ultra visoke definicije (UHD), saopšteno je danas iz te kompanije. Zakrivljeni televizori od 55 i 65 inča ostvaruju kvalitet slike zahvaljujući kombinaciji detaljnog prikaza UHD TV i njegovog zakrivljenog oblika, što omogućava gledaocu da se dublje uživi u sadržaj i ostavlja upečatljiviji utisak. Realizacija zakrivljenih UHD televizora je teža za proizvodnju od zakrivljenih OLED televizora, zbog karakteristika ploče. Prvi zakrivljeni UHD televizor još jednom je potvrdio neosporan položaj Samsunga u oblasti TV tehnologija, a s obzirom na to da je tržište ovih televizora još uvek u povoju, Samsung će ga pustiti na tržište na osnovu odgovora potrošača i zahteva tržišta. Šef Visual Display divizije u Samsung Electronics Hjun-Suk Kim je kazao da su predstavili prvi zakrivljeni UHD TV na svetu na sajmu IFA 2013, kako bi ispunili različita očekivanja potrošača koji iščekuju sledeću generaciju TV tehnologija. “Ovo postavlja značajan novi standard koji otvara novu eru za sledeću generaciju televizora, oživljujući tržište UHD televizora”, dodao je Kim. Samsung UHD televizor sa više od osam miliona piksela i rezolucijom koja je četiri puta veća od Full HD, omogućava da svaki najsitniji vizuelni detalj bude precizno definisan, jasan i neverovatno živopisan. Istovremeno, Samsungova OLED tehnologija predstavlja još jedan iskorak u pogledu kvaliteta slike i oštrog kontrasta, sa samoemitujućim pikselima i prirodnim pokretima. Samsung UHD OLED TV je izložen i u ravnom i u zakrivljenom obliku, a sa dijagonalom ekrana od 55 inča stoje rame uz rame sa Samsungovim zakrivljenim OLED televizorom i celom porodicom UHD televizora, uključujući modele od 110, 98 i 85 inča, kao i modele od 65 i 55 inča koji su debitovali u Evropi na IFA sajmu.

Preuzeto sa: IT Vesti ,
web site : https://www.itvesti.info/