Huawei Ascend G600 – jeftin i dobar Huawei ima još jedan smartphone u svojoj ponudi. Model Ascend G600 dolazi sa Android-om 4.0 Ice Cream Sandwich. Ugrađen je dvojezgreni Qualcomm-ov procesor s radnim taktom od 1,2 GHz, 768 MB radne memorije i 4 GB trajne flash memorije, a podržano je proširivanje kapaciteta za skladištenje microSD memorijskim karticama. IPS LCD ekran ima dijagonalu od 4,5 inča i rezoluciju od 960×540 piksela, a prema proizvođaču, baterija od 1.930 mAh telefon na životu može održati preko 15 dana. Ascend G600 podržava Wi-Fi Direct, DLNA i NFC, a tu je i mogućnost reprodukcije surround zvuka u DTS tehnologiji. Ugrađena kamera ima rezoluciju od osam megapiksela. Prema službenoj objavi, isporuke na nemačko tržište kreću u decembru, a preporučena prodajna cena mobilnog bez ugovora sa mobilnim operaterom iznosi 300 evra
Brojni analitičari i naučnici pokušavaju da predvide budućnost interneta, a najradikalnija predviđanja kažu da će za desetak godina internet nestati.
Ovog meseca slavi se 25 godina World Wide Weba, a dok Tim Berners-Lee (koji se smatra “ocem weba”) poziva na donošenje neke vrste povelje sloboda na internetu s kojom bi se sprečilo kršenje prava i privatnosti korisnika na mreži, brojni analitičari i mediji pokušavaju da predvide kakva će biti budućnosti interneta.
Tako su na Huffington Postu preneli neka predviđanja Pew Research Internet Projecta u kom veruju da će internet postati toliko nezaobilazan deo naših života da ćemo zaboraviti da uopšte postoji, ali dodaju kako uvek postoji mogućnosti da do 2025. godine interneta više uopšte ne bude.
Ovo su njihova predviđanja o internetu u 2025. godini:
Zaboravićemo da internet postoji – David Clark s MIT-a veruje da će se internet s vremenom “uklopiti u pozadinu svega što radimo” tako da će biti manje vidljiv – mi više nećemo razmišljati o povezivanju s internetom i pretraživanju nečeg na internetu jer ćemo sve vreme biti online.
Internet će postati naš najbolji učitelj – internet nam već danas pruža pristup brojnim informacijama, a s vremenom će se količina tih informacija povećavati i biće nam još dostupnija. Hal Varian iz Googlea veruje da će upravo “univerzalan pristup celokupnom ljudskom znanju” imati najveći uticaj na razvoj sveta.
Internet će dokazati da je Orwell bio u pravu – za desetak godina živećemo u svetu kakvog je zamislio George Orwell u knjizi 1984. Iako će internet omogućiti poboljšanje medicine, transporta, edukacije i gotovo svih aspekata života, na primeru informacija koje je otkrio Edward Snowden već danas vidimo kakve opasnosti prete od praćenja korisnika interneta od strane sigurnosnih i špijunskih agencija, a takav će nadzor i špijuniranje s godinama biti još gori.
Nećemo moći da se prilagodimo brzim promenama interneta – s vremenom ljudi će se sve teže prilagođavati razvoju interneta i tehnologije, zbog čega bi taj razvoj mogao da se “otme kontroli” pa ljudi neće na vreme prepoznati sve potencijalne probleme koji će nam pretiti. Ovakav nekontrolisan razvoj tehnologije i moguće opasnosti još je odavno prepoznao Marshall McLuhan koji je rekao: “Prvo mi oblikujemo naše alate, a nakon toga ti alati oblikuju nas”.
Internet će “izbrisati” državne granice – David Hughes, koji je učestvovao u ovom istraživanju Pew Research Internet Projecta, rekao je kako bi se s vremenom mogla smanjiti moć država za kontrolom svih ljudi unutar svojih granica jer će svaka osoba na svetu moći da dvosmerno komunicira sa svim ostalim ljudima na planeti, bez obzira na to gde se nalazili, odnosno bez obzira na granice.
Zbog interneta postaćemo usamljeni – iako bi naše interakcije s drugim ljudima trebalo da se povećaju, one bi mogle da budu prilično površne i neodržive, zbog čega bi ljudi mogli da se osećaju izolovano i usamljeno. Jedan od primera takve budućnosti je film ‘Her’ u kom je prikazan muškarac koji se nakon razvoda zaljubi i razvije vezu s operativnim sistemom kompjutera.
Internet više neće postojati – radikalno predviđanje softverskog inženjera Roberta McGratha kaže da postoji 50 posto šanse da 2025. godine internet više neće postojati, a kao razlog naveo je cyber napade koji će, zajedno s internetom, “na dno” povući i ekonomiju i svet kakav danas poznajemo.
Preuzeto sa: IT Blic , web site : https://www.blic.rs/it
Ultimativna i konačna zaštita od potencijalne krađe vaših podatka koje koristite na raznim veb stranicama jednostavno ne postoji, a što pre to shvatite, biće vam lakše.
Ipak, postoje brojni preduslovi koji mogu da se ispune kako bi “surfovanje” internetom bilo što sigurnije, a rizik što manji.
Google je tako odavno najavio da će favorizovati veb stranice koje koriste HTTPS protokol, putem kojeg se ostvaruje sigurna veza između servera na kojem je smeštena veb stranica i korisničkog računara koji pristupa veb stranici.
Kako bi dokazao da naporno radi na tome, Google je objavio i kako stoje podaci vezani za kriptovani saobraćaj kada su Googleove usluge i servisi u pitanju.
U odnosu na početak 2014. godine, kada je ukupni udeo kriptovanog saobraćaja, koji koristi HTTPS protokol iznosio 52%, poslednji obrađeni dan u navedenom izveštaju, 28. februara 2016. donosi udeo od čak 77% kriptovanog saobraćaja na svim Googleovim serverima, servisima i uslugama.
Najsigurniji Googleovi servisi su Gmail i Google Drive (Disk) koji praktično od samog početka koriste 100 odsto kriptovanog saobraćaja.
Google Maps ima udeo kriptovanog saobraćaja od oko 80 odsto, Vesti i Finansije su na problematičnih 60 odsto, a najveći napredak zabeležen je na Googleovim uslugama oglašavanja, koje su početkom 2014. imale samo 9 odsto kriptovanog saobraćaja, dok taj procenat danas iznosi 77 odsto. Google je objavio da će i dalje nastojati da dosegne maksimalni nivo, ali i da to ne zavisi samo od kompanije.
Problem su stariji uređaji (ne samo korisnički) koji ne odgovaraju zahtevima za korišćenje SSL ili TLS enkripcijskih standarda.
Problematičan je ne samo hardver, nego i softver, a nije zanemarljiva ni činjenica da neke zemlje namerno onemogućavaju korišćenje HTTPS protokola.
Što se tiče 10 zemalja koje imaju najbolji kriptovani saobraćaj prema Googleu, najbolji je Meksiko, gde je udeo iznosi visokih 86 odsto. Slede Brazil (84 odsto), Japan, Velika Britanija i Indija (82 odsto), Francuska (81 odsto), Rusija (79 odsto), Nemačka (75 odsto), Sjedinjene Američke Države (72 odsto) i Kanada (64 odsto).
LG je na posebnom događaju održanom u Njujorku konačno i zvanično predstavio novi G4 smartphone. Uređaj dolazi sa pomalo zakrivljenim Quantum IPS ekranom dijagonale 5,5-inča kojeg uz QHD rezoluciju od 2560 x 1440 piksela odlikuje i gustoća od 538 ppi-a te 1500:1 kontrast. Prema navodima proizvođača ekran G4 modela u odnosu na ekran koji je ugrađen u prošlogodišnji G3 model je 25% svjetliji, ima 20% širi raspon boja, te 50% bolji kontrast.
Accelerometer, gyro, proximity, compass, barometer, color spectrum
Messaging
SMS(threaded view), MMS, Email, Push Mail, IM
Browser
HTML5
Java
No
– Optional Wireless Charging (Qi-enabled) – Active noise cancellation with dedicated mic – MP4/DviX/XviD/H.264/WMV player – MP3/WAV/FLAC/eAAC+/WMA player – Photo/video editor – Document editor
Battery
Li-Ion 3000 mAh battery
Stand-by
Up to 434 h (3G)
Talk time
Up to 20 h (3G)
Misc
Colors
Grey, White, Gold, Leather Black, Leather Brown, Leather Red
Preuzeto sa: IT Blic , web site : https://www.blic.rs/it
Među raznim emotikonima kojima možete da izrazite raspoloženje, na Facebooku je bio i onaj “osećam se debelo”. Međutim, nakon online peticije, taj “osećaj” je ukinut.Na Facebooku raznim smajlićima možete drugima dati do znanja kako se osećate u bilo kom trenutku. Uz umor, sreću, tugu, uzbuđenje ili tugu tako ste prijateljima mogli da kažete da se osećate “debelo” ili “ružno”.
Međutim, debljina nije osećaj, tvrdili su mnogi koje je naljutio ovaj emotikon i to toliko da su pokrenuli peticije na Change.org, na šta su na kraju reagovali iz Facebooka i uklonili debljinu sa liste opcija za izražavanje trenutnog raspoloženja.
“Čuli smo od naše zajednice da bi “osećam se debelo” kao opcija za statuse moglo osnažiti negativnu sliku o telu, naročito kod ljudi s poremećajima u ishrani. Zato ćemo ukloniti ovo s liste opcija i nastaviti da slušamo vaše reakcije dok razmatramo nove načine za izražavanje na Facebooku, ” napisali su u odgovoru.
Preuzeto sa: IT Blic , web site : https://www.blic.rs/it
